Glozota, mamice…

0
67

Kao štrajkaš glađu živi moj sin. Ništa nije stavio u usta već drugi dan. NIŠTA! Cijeli ga dan s nečim ganjam - nježno, molećivo, majčinski... Jadan moj mali miš. Toliko je iscrpljen virozom, samo tužno zavija: «Sve me boli, mama, sve me boli, glozota... « Fakat se izmorio rigajući i serući.
Ne mogu ni o čemu drugome, stalno me dižu, cijelu noć prohodali
s lavorima, opet imam hrpu robe za prat... Za hranu neće ni da zinu. Ni da ih muče Švabe da kažu di su Prle i Tihi, Jastreb i Ina (skupa s Dimnjačarom) - ne bi zinuli.
Uvalila svu robu prati skupa - i crno i bijelo, sad imam sve crno na bijelo.
Odoh pozavršavat kućne čarolije. Jedva gledam, a 'ko zna što me
još čeka. Na muža se noćas ne mogu oslonit, taj kad zaspi - može na njega
past krmača sa zvončićima…

Prethodni članakBit će zabavno…
Sljedeći članakPlameni Božić