O sisavcima

0
71

Rekuperavam se nakon ludog dana, čak sam se stigla potopiti u kadu ( s nekom kao wellnes kupkom iz supermarketa) i izmasirati si leđa (možeš misliti kako je to izgledalo, sva sam izgrebana, kao da su se Tom i Jerry naganjali preko mene).
Pokušavam držati mozak na plitkoj rezervi pa i ja nešto čituckam i pisuckam. Računam, trebat će mi još, treba njime zarađivati kruh svagdašnji pa da ne zakržlja.
U pola šest dojim malu i gledam mrak na prozoru te se užasnuh pomislivši da bi mi sad bilo vrijeme ustajanja i spremanja na posao te gubljenja živaca s tuđom djecom – zgrozih se…
Gubim ih dovoljno i sa svojih troje.
Danas sam slučajno prosula čašu vode sa stola na malog (sakrivao se pod stolom da ne bi jeo što sam s mukom skuhala; pekla kruh, pizzu, peciva, kuhala grah, griz za doručak).
Za marendu je sam sebi istresao kakao u krilo – presvlačio se dvaput sve uz urlanje od nezadovoljstva. Pokvasila mu se i ona krpa koju od godine dana vuče za sobom po kući i bespuću sve sisajući prst od muke svog neshvaćenog bića.
Onda sam je na prijevaru morala oprati (stajao kraj mašine i suze lio) i ispeglati da se osuši (zavukao se ispod daske i hvatao prvi osušeni krajičak)…

Prethodni članakTorta ničim izazvana
Sljedeći članakMuvanje i drljanje