O vukovima i babarogama

0
110

U našoj sobi se pojavio pravi pravcati vuk. Ne znam da li je bio iz priče ili iz obližnje šume, samo znam da nije htio otići. Mislia sam, ako je htio pojesti Crvenkapicu i njenu baku, što će ga spriječiti da pojede mene!? Nisam željela ići sama u drugu sobu, mama me morala pratiti i nije me smijela ostavljati samu.
Ušle bi zajedno u sobu i upalili svijetla, a vuka nije bilo. Izgleda da se plašio svijetla, kud bi inače svaki put nestao? Ili se možda plašio moje mame!? Znam samo slijedeće; kada je ona samnom, njega nigdje nema, jednostavno nestane. Mama je gledala iza vrata i ispod kreveta, a onda sam ja shvatila da je vuk pobjegao u ostavu. Bio je lukav taj vuk, nikako ga mama nije mogla uloviti.
To ju je jako razljutilo i rekla je da me vodi da vidim pravoga vuka. Došli smo u zoološki vrt i tamo su ležala dva lijepa vuka. Bilo im je vruće kao i nama, uopće nisu uzgledali opasno. Nisam vidjela njihove oštre zube i odlučila sam da ću ih otjerati iz naše sobe. Kada smo se vratili kući, vuk je nestao, a ja sam bila jako sretna. Ali tada se dogodilo nešto još strašnije. Moj mi je nećak rekao da će me zgrabiti baba-roga. Nisam uopće znala tko je ona, ali sam znala da je sada ona ušla u našu sobu.
Mama je opet gledala pod krevet i iza vrata, ali nije ju pronašla. Tada je rekla da su odrasli ljudi izmislili babu-rogu i da je u stvari nitko nikada nije vidio jer ne postoji.
Nije mi bilo jasno zašto su je izmislili ako ne postoji, ali mama je rekla da tako odrasli pokušavaju ponekad uplašiti malu djecu. To uopće nije u redu, i mislim da ću i nju istjerati iz naše sobe!!!

Napisala: Sandra Sabljak

Prethodni članakKarlo ne voli prati zube
Sljedeći članakPark