Plameni Božić

0
42

Majka mi je prekrasna, ali je već umorna i istrošena. Jučer se zapalila na blagoslovljenu svijeću, buknula je k'o baklja, a onda mlatila po sebi da se ugasi (neka sintetička trenirka), pa joj se prsti zalijepili za tkaninu... Božesačuvaj, k'o na Kornatu, užas. Onda ulje, sol, bjelanjak, riblja mast... Sad ima rupu na obožavanoj trenirci koja izgleda k'o
rumunjska zastava kad su koknuli Causeskua.
Ulovila minutu vremena, oprala kosu, pazila da mali ne uleti u kupaonicu dok se tuširam, sad ima tri godine, možda bi zapamtio taj grozni prizor i, ne daj Bože, prešo u … ili takvo što.
Ne znam kad dolazi blagoslov, prošle nam je godine došao neki mladi - laik,
đakon, sjemeništarac - šta li je bio. Imao je dugu kosu, Her Flickovski dugi
crni kožni kaput - pola ljudi iz nebodera nije ga htjelo pustit u kuću.
Strah, skepsa, ko zna šta je bilo. Tako nisu ni Svetu Obitelj pustili u
konačiste - odmah nađoh paralelu. Zato sam mu ja dala sto kuna, on meni
naljepnicu sa Svetim Ocem, i to je to.

Sretan Božić!!!

Prethodni članakGlozota, mamice…
Sljedeći članakO krivinama i krivnjama